Put vina – Oplenac

• Vinska istorija


Na pobrđima Kosmaja, Rudnika i Venčaca, s Prokopom i Oplencem, od davnina su ljudi uzgajali vinovu lozu. I u srednjem veku čitavo ovo područje je bilo poznato po dobrom vinu. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja datiraju iz putopisa De la Brokijera iz 1432. godine. U državnom arhivu postoji građa koja govori kako su u vreme kneza Miloša vinogradi u ataru Topole tako dobro rađali da se nije gde imalo smestiti grožđe i vino.

Despot Stefan Lazarević je početkom 15. veka često odlazio u lov na Kosmaj i tako upoznao pavlovačka vina odnosno današnja koraćička vina. Presudna je bila 1903. godina kada je u selu Banje osnovana Venčačka vinogradarska zadruga i podrum vina kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope. Zadruga je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1500 ha vinograda. Zadrugari su pod nadzorom tehnologa uglavnom iz Francuske počeli da proizvode vino, konjak, pa čak i šampanjac.

Vinogradarstvo i vinarstvo danas

Oplenački podrejon i venčačko i kosmajsko vinogorje prostire se u brdovitom delu Šumadije u slivu Velike Morave i njenih pritoka. Vinogradarski tereni su uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije. Klima se odlikuje pravilnim temperaturnim kolebanjima.

Tipovi zemljišta su ilovasti aluvijalni nanos, smonica, ogajnjača, parapodzol i drugi.

Pogodna klima, sastav i konfiguracija zemljišta i izvanredni uslovi za gajenje vinove loze pogodovali su uzgoju autohtonih sorti prokupac i vranac kao i staroj sorti smederevka. Sorta prokupac daje vina neobično dobrog kvaliteta, a vina prokupca dobijena sa kupažom sa vinima od vrhunskih sorti podsećaju na francuska vina.

Tradiciju Kraljevih podruma i Venčačke vinogradarske zadruge na Oplencu nastavio je Podrum Aleksandrović. Pre nekoliko godina glavni podrumar kraljevske porodice Karađorđević koji je 1945 emigrirao u Kanadu, poslao je vlasniku Podruma Aleksandrović recepturu za proizvodnju najboljeg vina koje se nekada pravilo u Kraljevom podrumu. Tako je ponovo rođeno vino Trijumf, koje nastaje kupažom sorti sovinjon blan, šardone i rizling. Ovo vino se smatra jednim od najboljih srpskih vina.