Put vina – Fruška Gora

• Vinska istorija

Vinogradarstvo u Sremu je jedno od najstarijih u Evropi. Čokot je izdanak blagorodne zemlje na bregovima Fruške Gore već 1700 godina, kada je prvu lozu na njima zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno. Postepeno se obnavlja i pun procvat dostiže u vreme Austro-Ugarske vladavine. Čokot je bio i ostao stožer života mnogih karlovačkih naraštaja, a karlovačko vino je blistalo širom Evrope, uvek gospodstveno i otmeno, meću najboljima. Tokom nekoliko vekova Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina. Fruškogorska vina izvožena su još u XV veku u Češku i Poljsku.

Književnik i član Bečke akademije nauka Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao „ Iskusni podrumar“, a Prokopije Bolić, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu 1816 prvi vinogradarski priručnik pod nazivom „ Sovršen vinodelac“. Ovo su najstariji radovi na našem jeziku u Vojvodini o vinogradarstvu i vinarstvu.

Autentično vino ovog kraja je bermet, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima Bermet se nalazio i na vinskoj karti „Titanika“. To je posebno likersko vino, koje liči na italijanski vermut, ali se proizvodi na drugi način, maceracijom više od 20 različitih trava i začina.

• Vinogradarstvo i vinarstvo danas

U ovom području vinogradarska zemljišta se nalaze na kosim terenima, platoima i obroncima Fruške Gore, a na njih blagotvoran uticaj ima reka Dunav. Tipovi zemljišta su pararedzina, černozem i gajnjača. Ovim zemljištima najčešća podloga je les.

Klima je kontinentalana i u tim uslovima vegetacija vinove loze traje sedam meseci, a zimsko mirovanje pet.

Na Fruškoj Gori od autohotnih sorti se gaji vranac, od starih portugizer, od koga su u prošlosti pravljena vina ausbruh i bermet, a od domaćih ukrštenih sorti Župljanka (prokupac i crni burgundac), neoplanta (smederevka i crveni traminac), sila (kevedinka i šardone), liza (sivi burgundac i kunleanj) i petra (crni burgundac i kubarat). Preporučene sorte vinove loze u ovom području su italijanski i rajnski rizling, traminac, sovinjon, neoplanta, sirmijum i Župljanka, a najpoznatija su i istoimena vina.

Zbog geografskog položaja, blizine Dunava, mikroklime i refleksije sunca s površine Dunava, ovde grožđe ranije sazreva i ima jedan do dva procenata šećera više u poređenju sa drugim vinogradarskim regionima Vojvodine. Strujanje vazduha s vode tokom zime povoljno utiče na lozu, čokoti se ne smrzavaju, a leti refleksija svetlosti s reke stvara izvanrednu mikroklimu koja povećava šećer grožđu.

Fruška Gora je područje italijanskog rizlinga, po nekima i njegova pradomovina. Pod tom lozom je više od polovine vinograda na ovoj prelepoj planini. Najpoznatija vina ovog kraja su fruškogorski rizling, italijanski rizling, rajnski rizling, župljanka, traminac, buvije, frankovka, plemenka, silvanac zeleni, portugizec, specifični aromatizovani bermet.

• Put vina

Fruška Gora je poznata i po svojim vinima koja svakako možete probati u jednom od preko 60 podruma privatnih proizvođača vina. Bermet i ausbruh su slatka, veoma jaka i aromatična vina. Neoplanta, autentično aromatizovano vino ovog kraja se može naći u podrumu u Čereviću, a u obližnjim selima Neštin, Banoštor, Erdevik i Irig vas čeka još interesantnih vinskih podruma i vinarija.