U Srbiji je vinovom lozom zasejano oko 25 hiljada hektara, a oko 50 vinarija proizvodi 120 vrsta vina sa geografskim poreklom

Srbija je nekada bila poznata po proizvodnji kvalitetnih vina, ali su različita društvena previranja tokom istorije uticala da se taj sektor zanemari. Prvi zakon o vinu donet je još u vreme dinastije Nemanjića. U to doba nosioci proizvodnje bili su manastiri, a mnogi vladari su posedovali velike vinograde. Najslavniji period za vina iz Srbije bio je od osamnaestog do pred kraj dvadesetog veka. Tada su nastala vina, koja su postala poznata širom sveta i redovno se nalazila na trpezama najznačajanijih dvorova u Evropi. Dve decenije unazad u Srbiji je pod vinogradima  bilo preko 100 hiljada hektara, a onda je došlo do njihovog krčenja, što je posledica propadanja velikih državnih vinarija.

U poslednjih nekoliko godina država kroz subvencije podstiče obnavljanje vinogradarske tradicije, a prema procenama stručnjaka, vino bi moglo biti i izvozni adut Srbije. Vinogradarstvo ima dobre perspektive za razvoj, tako da se u budućnosti može očekivati da se vino iz Srbije ponovo nađe na evropskoj vinskoj mapi. U obnovi vinarske tradicije veliku pomoć pruža EU, kao i pojedine zemlje, koje su poznate po dobrim vinima. Tako su u Srbiji, zahvaljujući projektu „Jačanje kapaciteta za regulaciju vinskog sektora“ načinjena dva registra –  vinogradarski i vinski na nacionalnom nivou, što je u skladu sa evropskim standardima. Taj projekat se realizuje u saradnji sa Regionalnim ministarstvom poljoprivrede, stočarstva i ruralnog razvoja Vlade provincije La Rioje, u Španiji, zbog njihovog velikog međunarodnog iskustva u toj oblasti. Konkretan rezultat za srpski vinogradarsko-vinski sektor ogleda se u tome što sada može da ponudi potrošačima proizvod sa maksimalnim garancijama u pogledu porekla i procesa proizvodnje. Takođe, otvara se mogućnost za povećanje izvoza, pre svega, na tržište EU, ali i ostalih zemalja. U taj projekat uloženo je oko milion evra iz fondova EU, dok je u okviru IPA programa predviđeno još oko dva miliona evra za više projekata.

U poslednjih dvadesetak godina konstantno su smanjivane površine pod vinogradima, što je bila direktna posledica propadanja velikih društvenih vinarija, nemogućnosti plasmana grožđa i sveukupne loše ekonomske situacije. U prethodnih nekoliko godina, situacija na tom polju se menja. Naime, resorno Ministarstvo subvencioniše podizanje novih zasada vinove loze, kako bi podstaklo proizvodnju. Međutim, obnavljanje vinogradarstva i proizvodnje kvalitetnog vina je dugotrajan i skup proces. Tako podizanje jednog hektara vinograda košta od 15 do 20 hiljada evra, a potrebno je tri godine da vinova loza počne da daje plodove. Osim toga, učinjeno je mnogo na usklađivanju zakonske regulative sa evropskim standardima. Usvajanjem novog Zakona o vinu uspostavljen je vinogradarski i vinarski registar po standardima EU, odnosno popis domaćih vinograda. Cilj tih mera su: povećanje površina pod vinogradima, poboljšanje kvaliteta domaćeg vina i povećanje broja vina sa geografskim poreklom. Zatim, usaglašavanje standarda u tom sektoru sa veoma zahtevnim propisima EU, kao i poboljšanje konkurentnosti vina i njegove promocije.

Srbija je prva zemlja u regionu koja je započela transformaciju sistema geografskog porekla vina. Na taj način su stvoreni uslovi za realizaciju novog TWINNING projekta, vrednog 1,3 miliona evra, a u vezi sa prilagođavanjem proizvodnje vina evropskim standardima i nove rejonizacije vinogradarskih područja. Uvođenjem sistema klasifikacije po geografskom poreklu, u 2010. godini  49 vinarija dobilo je to laskavo priznanje. Na taj način se domaćim vinima daje poseban značaj i vrednost, a potrošačima garantuje kvalitet. Novom klasifikacijom vina iz Srbije, koja je usaglašena sa regulativom EU, predviđeno je da se vina sa geografskim poreklom – regionalna, kvalitetna i vrhunska obeležavaju posebnim evidencionim markicama. Regionalna vina, koja se proizvode isključivo od grožđa iz nekog od tri regiona centralne Srbije, Vojvodine i Kosova, uz mogućnost korišćenja 15 odsto grožđa iz nekog drugog regiona u zemlji, obeležavaće se zelenom markicom. Kvalitetna vina sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom moćiće da se proizvode isključivo od grožđa iz jednog regiona ili vinogorja i biće obeležena crvenom markicom. Najkvalitetnija vina – vrhunska sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom proizvodiće se isključivo od grožđa iz jednog rejona ili vinogorja i biće obeležena ljubičastom markicom. Na markicama će biti upisana i godina berbe. Uvođenjem markica vino je postalo prvi poljoprivredno-prehrambeni proizvod u Srbiji, koji ima označeno geografsko poreklo.

(16. maj) Srbija ima slične klimatske uslove za proizvodnju vina, kao Bordo u Francuskoj, a međunarodni stručnjaci smatraju da srpska vina po kvalitetu mogu da konkurišu evropskim. U vinogradarstvo su poslednjih nekoliko godina ulažena značajna sredstva kao bi se unapredio uzgoj najvalitetnijih sorti grožđa i trasirao put vina na inostrano tržište. Vlada obezbeđuje bespovratne kredite od 12.000 evra za zasade vinove loze po hektaru. Predviđeno je stopostotno subvencionisanje svake sadnice do 10 hektara vinograda, kao i da se registrovanom gazdinstvu vraća 40 odsto sredstava, koja uloži. Istovremeno, država je spremna da izdvoji do 20.000 evra za investicije vredne do 50.000 evra.

U Srbiji je više od 26.000 hektara pod vinovom lozom a proces uzgajanja vinove loze je dug, od sadnje do proizvodnje potrebno je šest godina. Kvalitetna srpska vina sa geografskim poreklom dobitnici su značajnih priznanja na međunarodnim sajamovima vina a njihovoj internacionalizaciji doprineće i nova rejonizacije vinogradarskih područja. Ovo je jedan od zahteva EU kako bi domaća proizvodnja vina bila usklađena sa evropskom regulativom. Takođe, započeto je i formiranje Centralnog registra vinogradara i vinara, sa sedištem u Nišu. Baza podataka omogućiće praćenje celokupnog procesa proizvodnje vina. Registar je uslov da Srbija konkuriše za sredstva kod EU, a stručnjaci Centra za vinogradarstvo i vinarstvo obučavali su se u Španiji za izradu katastra ili registra.

U cilju unapređenja vinogradarstva i proizvodnje vina uspostavljena je saradnja sa vinarskim područjima u Italiji i u toku je realizacija Projekta razvoja vinogradarstva u Srbiji. Za ove namene iz evropskog budžeta do kraja leta 2013. godine biće izdvojeno 1,2 miliona evra. Italijanski i srpski stručnjaci rade na izradi mapa lokalnih proizvođača u Srbiji, kako bi se pripremio model Kontrolisanog geografskog porekla, oblast u kojoj Italija ima vodeću ulogu na globalnom nivou. Francuska, Italija i Španija su najveći prozvođači vina u Evropi. Tamošnje vinske puteve godišnje obiđu milioni turista a vinarije od turističke posete imaju višemilionsku zaradu.

Vinari, ali i Srbija, mogu da ostvare veće prihode i od razvoja vinskog turizma, iako je on tek u povoju. Ustanovljeno je obeleženo nekoliko vinskih puteva: Subotica, Fruška gora, Vršac, Šumadija, Podunavlje, Jagodinsko vinogorje, Župa, Negotin, Niš i Knjaževac, a preporučene su i drumske rute do velikoh vinarija. Na Vinskim putevima Srbije predstavljene su vinarije, vinski podrumi, udruženja vinara i vinogradara, tematski muzeji, vinoteke i info centri. Jedna od vodećih srpskih vinarija “Fruškogorski vinogradi” proširila je asortimn vina u ovoj godini na šardone “sovinjon blan” i crno vino “ pino noar”, a od početka poslovanja kapaciteti vinarije su četvorostruko uvećani i iznose 200.000 litara godišnje. Uspešnim poslovanjem može da se pohvali i proizvođač “Vino župa” iz Aleksandrovca koji je u prošloj godini ostvario profit od 252 miliona dinara.

(14. avgust 2012.) Međunarodna finansijska korporacija, članica grupacije Svetske banke, odobrila je kredit od 12,5 miliona evra proizvođaču vina i sokova ’’Vino Župa’’, kako bi podžala razvoj agrobiznisa u Srbiji. Kako je saopštio IFC, taj kredit će pomoći ovoj kompaniji da unapredi ukupno poslovanje, kao i društvene i standarde zaštite životne sredine. Kredit će, takođe, pomoći otvaranje novih kapaciteta za flaširanje i proizvodnju voćnog koncetrata, kao i unapređenje postrojenja za snabdevanje energijom i obradu otpadnih voda. Osim finansiranja, IFC će pomoći ’’Vino Župi’’ da unapredi korporativno upravljanje. Voće i povrće predstavlja jednu od glavnih stavki u srpskom izvozu – čini 16 odsto ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda. ’’Vino Župa’’ nabavlja voće u Raškoj oblasti, regionu sa jednom od najviših stopa nezaposlenosti u Srbiji. Proizvodnja voća generiše nova radna mesta u ruralnim područjima i ima direktan uticaj na smanjenje siromaštva, naročito u nerazvijenim oblastima gde je poljoprivreda od presudnog značaja za stvaranje i očuvanje radnih mesta.

U Srbiji je vinovom lozom zasejano oko 25 hiljada hektara, a oko 50 vinarija proizvodi 120 vrsta vina sa geografskim poreklom. Kada je reč o izvozu, kvota koju je odobrila EU od 63 hiljade hektolitara, odnosno 6,3 miliona litara, u prvoj polovini 2010. godine ispunjena je sa 2,1 odsto. Razlog za takvo stanje su visoki zahtevi kupaca iz EU u pogledu kvaliteta vina, kao nedovoljna količina, koju vinari u Srbiji proizvode. U isto vreme povećan je izvoz u Rusiju, gde je u istom periodu izvezeno oko 20 hiljada hektolitara vina ili 2 miliona litara, što je za 50 odsto više nego prošle godine.

Danas su proizvodnju tog čudesnog napitka preuzele uglavnom male vinarije, od kojih su mnoge već stekle značajnu reputaciju. Tako je vinarija „Aleksandrović“, na osnovu originalnog recepta iz kraljevih podruma dinastije Karađorđević sa Oplenca, u centralnoj Srbiji, obnovila proizvodnju vrhunskog vina „Trijumf“. U toj vinariji je nastao i prvi srpski šampanjac, proizveden po recepturi iz Francuske – postojbine tog penušavog pića.  Obnovljena je i proizvodnja jedinstvenog vina „Krokan“, od istoimene vinove loze, koja uspeva samo na jednom mestu u Evropi, na Bisernom Ostrvu, kod Novog Bečeja u Vojvodini. „Krokan“ su rado pili i nekadašnji predsednici Jugoslavije i Francuske Josip Broz Tito i Šarl De Gol. Poznata vinogradarska područja su i Negotinska krajina u istočnoj Srbiji, kao i Fruškogorsko vinogorje u Vojvodini, sa čuvenim vinom „Bermet“, koje je već postalo brend. Po svemu sudeći, Srbija ima potencijal za proizvodnju kvalitetnog vina, koje zaista može postati izvozni adut.

Vojvodina je severni deo Srpskog puta vina, koji obuhvata tri glavna lokaliteta. Prvi čine Palić, Čoka i Novi Bečej, drugi Fruška Gora, a treći Vršački breg. Podrumi, koji su osnovani pre više vekova, zahvaljujući bogatoj istoriji, danas predstavljaju turističku atrakciju, a vina poznata od davnina popularna su među ljubiteljima tog čudesnog napitka. Vinarska tradicija Subotičko-horgoške peščare u Bačkoj duga je preko dve hiljade godina, a procvat doživljava  u drugoj polovini XIX veka. Čitav taj region nalazi se na peščanom zemljištu, koje je nastalo posle nestanka praistorijskog Panonskog mora. Zbog toga se vina sa tog područja zovu „vina sa peska“. Peskoviti tereni, umereno kontinentalna klima i kvalitetne sorte vinove loze daju veoma pitka vina. Osnivanjem podruma u Čoki, Paliću i Bisernom ostrvu započinje razvoj vinarstva u tom području.

Vinarija „Čoka“ osnovana je 1903. godine kada je i izgrađen prvi podrum, koji se ubraja među spomenike vinske kulture, zbog specifičnog načina gradnje i činjenice da se nalazi četiri metra ispod nivoa reke Tise. Rustičnog ambijenta, sa sedam vinskih ulica, može da primi 330 vagona vina. Podrum ima 130 hrastovih buradi od 1500 do 11000 litara i 17 betonskih cisterni obloženih staklenim pločicama, u koje može da se smesti od 33000 do 67000 litara. Najveći sud je prostran kao manja dvorana i služio je, prema predanju, za gospodske sedeljke osnivača vinarije grofa Lederera. Od prvih vlasnika, braće Artura i Karolja Lederera, do danas, vinarija je poznata po dobrim i kvalitetnim vinima. Pre deset godina je privatizovana, kada je započet proces njene revitalizacije i modernizacije i danas posluje po najsavremenijim svetskim standardima. Kupovinom Vinarije „Ohrid“ pre tri godine proširila je poslovanje i na Makedoniju, tako da se u njihovoj paleti proizvoda sada nalaze nova vina. Ipak, najpoznatiji je brend „Ždrepčeva krv“, koji je i najprodavaniji.

Podrum „Palić“ je nastao na mestu nekadašnje Poljoprivredne škole, osnovane 1896. godine, i poznat je po bogatoj lepezi vina, među kojima su „pino noar“ i „pino blan“. Osim toga, Palić je bio poznat i po penušavom vinu „Francuski poljubac“, čija je osnova autohtona sorta grožđa tog regiona – kevedinka. Na žalost, zbog izuzetno teške situacije podrum „Palić“ je nedavno prestao sa radom. Na Bisernom ostrvu, kod Novog Bečeja, pravi se jedinstveno vino „Krokan“. Tu je grof Lipot Rohonci zasadio sortu muskat krokan i sagradio manji zamak sa vinskim podrumom, koji i danas postoji. Vino „Krokan“ je veoma popularno i prodavalo se u Budimpešti, Londonu i ostalim tržištima Evrope.

Drugi severni put vina čini Fruškogorsko vinogorje, gde se od autohtonih sorti gaji vranac, od starih portugizer, od koga su u prošlosti pravljena vina ausbruh i bermet. Zbog geografskog položaja, blizine Dunava, mikroklime i refleksije sunca s površine Dunava, tu grožđe ranije sazreva i ima veći procenat šećera. Inače, vinogradarstvo tog kraja je jedno od najstarijih u Evropi. Prvu lozu na brežuljcima Fruške Gore posadio je pre 1700 godina rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice. Dolaskom Turaka u Srem, vinogradarstvo je skoro uništeno, a procvat ponovo doživljava u vreme Austro-Ugarske. Tokom nekoliko vekova Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina. Fruškogorska vina su još u 15. veku plasirana na tržišta Češke i Poljske. Autentično vino tog kraja je „Bermet“, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima nalazilo se i na vinskoj karti broda „Titanik“. To je posebno vino, slatko i aromatično, u koje se tokom proizvodnje dodaje više od 20 različitih trava i začina. Danas se u tom kraju različita vina mogu probati u preko 60 porodičnih vinskih podruma, a gotovo svi proizvode „Bermet“. U poslednjih petnaestak godina počela je proizvodnja i nove bele varijante tog vina nazvanog „Bermut“.

Treći put vina u Vojvodini vodi u Banat, u Guduricu, kod Vršca. Prema istorijskim izvorima, vinogradarstvo u vršačkom kraju datira još iz vremena Dačana i rimske vladavine. Prvi pisani dokumenti potiču iz 15. veka, tačnije 1494. godine, kada je vršačko vino prodato dvoru kralja Vladislava Drugog. Posle toga, u vreme Otomanske imperije na tim prostorima od 1552. do 1594. godine, grožđe se uglavnom koristilo za ishranu. Konačno 1716. godine, Požarevačkim mirom, Gudurica i okolina pripale su Austro-Ugarskoj, koja je odredila grofa Klaudija Mersija da upravlja područjem. U periodu vladavine Marije Terezije od 1740-1780. godine, u vreme velike kolonizacije, počinje i masovnije naseljavanje stanovništva iz doline Alzasa i Lorene, koji su se bavili vinogradarstvom. Oni su nastavili da se bave tim poslom i u Gudurici,  i vrlo brzo je u njenoj okolini bilo oko 10 hiljada hektara pod zasadima vinove loze. U tom periodu Gudurica je imala železničku prugu, koja je povezivala sa lukom Bazijaš na Dunavu i sa ostalim putevim ka srednjoj Evropi. Na putu za manastir Mesić nalazi se veliki vinski podrum „Helvetia”, koji je 1880. godine sagradio i opremio švajcarski trgovac vinom Bernhard Štaub. O značaju vinogradarstva za Vršac govori podatak da je simbol vinove loze u grbu grada od 1804. godine

To područje su zatim naselili i Nemci iz Rajnske oblasti, čime vinogradarstvo postaje glavna privredna grana i porodični posao. Najpoznatije porodice su Johana Teca i Roberta Bera. One su ostavile dva najveća podruma, koji i danas postoje u Gudurici. Prvi, koji je pripadao porodici Tec, osnovan je 1875. godine i nazvan „Podrum prijateljstva“, i danas ima radni karakter jer se tu vrši pretakanje i čuvanje vina u velikim drvenim bačvama od preko 5 hiljada litara. Bogati nemački trgovac Robert Ber stigao je u Guduricu 1885. godine i kupio 200 hektara vinograda i 500 hektara šume. On je, osim u proizvodnji bio vešt i u prodaji, a njegov podrum danas predstavlja muzej vina. Podrum se nalazi u sklopu kompleksa kuća, nekadašnjeg imanja tog veleposednika, tako da posetioce, uz degustaciju vina, vraća u prohujalo vreme i svedoči o tadašnjem načinu života.

Posle Drugog svetskog rata Nemci su napustili Guduricu, a doseljeni su građani iz svih krajeva bivše Jugoslavije i tu je živelo 26 nacija. I oni su nastavili da se bave vinogradarstvom, a 1957. godine ujedinilo se više manjih preduzeća iz Vršca i Gudurice u jednu firmu pod nazivom „Vršački vinogradi“, koja i danas uspešno posluje. To preduzeće je i dalje u vlasništvu države, iako je pre dve godine bio jedan neuspeo pokušaj privatizacije, a proizvodnja vina je modernizovana. U Vršcu postoji savremeni proizvodni pogon i podrum u kome može da se smesti 3620 vagona sa vinom. Taj podrum je jedan od tri najveća vinska podruma pod jednim krovom u Evropi, druga dva su u Listelu u Francuskoj i Logranji u Španiji.

Na milenijumskoj izložbi u Budimpešti, u Mađarskoj, koja je održana u XVIII veku Gudurica je učestvovala sa 280 sorti grožđa. Danas se u „Vršačkim vinogradima“ na oko 1700 hektara vinograda gaji 15 sorti grožđa, od kojih je najrasprostranjenija „italijanski rizling“. Ljubitelji vina svakako će zapamtiti ukus i miris vina „Muskat otonel“, koje nastaje od te svetski poznate sorte grožđa, a posebno joj godi klima u okolini Vršca, zbog čega ima izuzetan miris. Naime, kvarc i silikati daju dodatnu svetlost i toplotu grožđu, a poznato je da njegov kvalitet zavisi od kretanja temperature u toku vegetacionog perioda.

deo teksta peuzet http://glassrbije.org

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>